СРПСКИ ДЕСПОТ

"И познаћете истину, и истина ће вас ослободити"

(Joв. 8:32)

Историја (грчки χιστορία), повест, наука која истражује прошлост; каже се у објашњењу имена (дефиницији) ове науке, како ју је дао Милан Вујаклија у своме непревазиђеноме Лексикону страних речи и израза; тема је којој би смо желели посветити ових пар редака увода у нашој презентацији "Српски деспот", чија је намера да се бави историјом (повешћу) српском.

Како је још стари и славни Херодот Халикарнашанин (484 - 424(?) пре Христа); прозван и признат као Отац историје рекао: 'Ово је преглед историје... који је написан ради тога да се временом не би умањио значај онога што је човечанство створило, те да велика и дивна дела, и она која су створили Хелени, као и она која су створили варвари, не би била заборављена...' (Херодот, Историје, стр. 7, Матица Српска, Нови Сад, 1988. превод Милан Арсенић) – тако и ми, бавећи се пре свега историјом Срба, као и свих осталих народа који са њима беху, или пак данас јесу повезани, имамо жељу, да оне дивне и славне догађаје из наше прошлости истакнемо, а оне пак, мање славне, на право место њихово поставимо, разуме се, колико је то у нашим скромним моћима и знању.

Наиме, жеља нам је, да се свагда руководећи речју Господа нашег Исуса Христа, коју је рекао Апостолима Својим: '...истина ће вас ослободити...', а коју и ми узесмо као главни повод (мотив) овога нашега писанија, уистину ту заповест и испунимо...

Како сматрамо, а многе чињенице из свакидашњег живота нам то и указују, да је историја (повесница) нашега народа недовољно и не на прави начин проучена, те веома често и намерно (како на српску штету, тако и на "корист') искривљавана, намера нам је да послужимо као мала искра која ће запалити пламен њеног поновног, али овога пута колико је то год могуће објективног и истинитог приказивања у нади, да на овом путу и имајући овакву жељу, нећемо остати усамљени.

Наиме, проучавање догађаја из прошлости у животу једнога народа или државе, од пресудног је значаја за будућност његову, јер се догађаји из често прадавне прошлости, барем када је српски народ у питању, толико често одсликавају у данашњици, да би њихово непознавање значило и самоубиство народа и државе, од чега, како нам то наша сурова стварност говори, Срби нису далеко...

Жалосни догађаји у предходном десетлећу, који како видимо још увек не престају (Косово, Македонија...), опомињу нас да смо, управо због непознавања основних и на прави начин схваћених порука из прошлости, изгубили и појам о реалности света у коме живимо, који нас окружује, и који се, свом силином обрушио на нас. У свом том несналажењу, прошли смо веома лоше, више него што се то може изразити речју – пораз. Но ипак, некако смо преживели и време је за освешћење. Трагајући за истином о својој прошлости, ми можемо пронаћи унутрашњу снагу помоћу које би смо преживели, опстали, а ако би дао Бог и обновили се...

Како би смо смогли снаге да упркос свему опстанемо, почињемо са озбиљним бављењем српском прошлошћу, објашњавајући пре свега себи самима, а и другима који нас буду следили у овом душекорисном послу, ко смо, шта смо, одакле долазимо и куда нам као народу ваља ићи, како би смо у правим тренутцима, ослањајући се на Вечну и Једину Истину, коју проповеда Наша Света Саборна и Апостолска Црква Православна, знали како да се одредимо...

Ипак, из свеопште густе магле у којој се налази како српски народ, тако и његова историја, излаз је могућ, али само једним путем – путем истине, јер: '...Истина ће вас ослободити...'

Нека би дао Свеблаги Господ да смо на правом путу, путу Правде и Истине Његове! Амин!

Миодраг Р. Рођенков

О видову дану, 15/28. јунија 2001. Лета Господњег, у престолном нам граду Београду.

УРЕЂИВАЧКИ КОЛЕГИЈУМ

АЛЕКСАНДАР БАЧКО

Александар Бачко је рођен у Београду 15. августа 1972. године, од оца Владимира Бачка и мајке Зорице, рођене Цакић. Има ћерке Катарину и Јовану Бачко. Породица Бачко потиче из Книнске Крајине. По женској линији Александар Бачко је потомак пакрачког епископа и администратора карловачке митрополије - патријаршије Никанора Грујића, преко његовог рођеног брата Драгутина Грујића, проте мохачког, пароха качфалског и асесора конзисторије Будимске епархије.

Основну и средњу школу Александар Бачко је завршио у Београду, где је и студирао на Филозофском факултету (одсек историја). Он је члан – оснивач Друштва за привредну историју Србије и члан Удружења новинара Србије од 2003. године. Био је председник Удружења грађана „Српски деспот“ до 2008. године. Од 2009. Бачко је члан Менсе Србије. Оснивач је и уредник „Зборника за српску етнографију и историју“, уредник интернет презентација „Српска ДНК“ (Serbian DNA) и „Српски деспот“, као и члан уредништва интернет презентације „Малешевци“ (уредник је Милорад Ћустић). Пише монографије и текстове о пореклу становништва и историјату насеља. Бави се истраживањима на пољима: етнографије, генеалогије и генетичке генеалогије.

Александар Бачко је лауреат награде „Миле Недељковић“ за 2010. годину, која се досељује за најбољу књигу на српском језику из области савремене фолклористике.

До сада је Александар Бачко издао осам књига. У питању су:

Мали Мокри Луг, Филозофски факултет у Београду, Одељење за етнологију и антропологију, Етноантрополошки проблеми – монографије, књ. 28, Београд 2005. (стр. 1 - 187)

Жегар – порекло становништва, Филозофски факултет у Београду, Одељење за етнологију и антропологију, Етноантрополошки проблеми – монографије, књ. 29, Београд 2005. (стр. 1 - 226)

Малешевци – род који слави св. Игњатија, Удружење грађана „Српски деспот“, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Београд 2007. (стр. 1 - 224)

Породице далматинских Срба, Удружење грађана „Српски деспот“, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 2, Београд 2008. (стр. 1 - 513)

Из прошлости сентандрејских породица, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 3, Београд 2009. (стр. 1 - 248)

Крупа и Голубић у Далмацији, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 4, Београд 2010. (стр. 1 - 352) коаутор Вељко Кубат

Родови који славе св. Тому - Генетичка и етнографска истраживања, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 5, Београд 2010. (стр. 1 - 282) коаутор Драгиша Максимовић

Беомужевић и Стапар код Ваљева - О појединим породицама тамнавског, подгорског и колубарског краја, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 6, Београд 2011. (стр. 1 - 214) коаутор Милорад Ћустић

Поред тога, Бачко је аутор и већег броја текстова из помињаних области, публикованих у различитим штампаним и електронским медијима. Међу њима се могу издвојити: Сродници Карађорђевића, Порекло владике Николаја Велимировића и други радови.

Опширнију биографију Александра Бачка на српском језику у PDF формату можете видети и преузети овде.

Опширнију биографију Александра Бачка на енглеском језику у PDF формату можете видети и преузети овде.

ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ

УРЕЂИВАЧКОГ КОЛЕГИЈУМА

МИЛОРАД ЋУСТИЋ

Господин Милорад Ћустић је почасни члан Уређивачког колегијума интернет презентације „Српски деспот“. Потиче из села Осиња (околина Дервенте). Рођен је 13. октобра 1954. године у Чуругу, у области Бачкој у Србији, од оца Саве Ћустића из Осиње и мајке Милице, рођене Пећић из Појезне (околина Дервенте). Основну школу и веронауку је похађао у родном месту.

Са родитељима је прешао у Француску 1969. године и у Паризу завршио основну и средњу школу. Године 1976. венчао се са Анком рођ. Наумов из Чуруга и вратио се у Француску, где су му се родиле ћерке Милица, Маријана и Мирјана, унуци Лука и Милан, као и унука Лиза. Данас ради у школи за угоститељство и са својом фамилијом живи у Француској.

Господин Ћустић је велики покровитељ и коаутор монографије „Беомужевић и Стапар – О појединим породицама тамнавског, подгорског и колубарског краја“. Ова монографија је објављена 2011. године, као 6. књига едиције „Зборник за српску етнографију и историју“. Он је и коаутор монографија у настанку „Срби северне Босне“ и „Чурушке породице“, а уједно је и њихов главни покровитељ. Господин Ћустић је иницијатор и велики покровитељ књиге „Малешевци род који слави св. Игњатија“, публиковане 2007. године у едицији „Зборник за српску етнографију и историју“ Удружења грађана „Српски деспот“. Велики је покровитељ монографије „Породице далматинских Срба“ која је објављена у оквиру исте едиције. Такође је велики покровитељ књиге „Из прошлости сентандрејских породица“, која је проглашена за најбољу монографију на српском језику из области фолклористике у 2010. години. За ову књигу је додељена награда „Миле Недељковић“.

Господин Милорад Ћустић примљен је 2008. године у Почасни савет Удружења грађана „Српски деспот“ због заслуга за ово удружење, као и за српску културу и науку уопште.

Веома је активан у српском друштвеном и културном животу, како у Француској, тако и у отаџбини. Члан је културно - уметничког друштва „Младост”, један је од оснивача париског клуба „Домовина”, чији је потпредседник. У оквиру поменутог клуба, који организује различите културне и уметничке програме, су и истоимени радио програм и фудбалски клуб. Организовао је гостовања и концерте наших истакнутих естрадних уметника у Француској. Активно истражује порекло родова са славом св. Игњатије, као и српских породица тешањског, дервентског и прњаворског краја.

ДРАГИША МАКСИМОВИЋ

Почасни члан Уређивачког колегијума интернет презентације „Српски деспот“ је господин Драгиша Максимовић. Он је коаутор и иницијатор књиге „Родови који славе св. Тому – Генетичка и етнографска истраживања“, као и њен главни покровитељ. Ова монографија је изашла у оквиру едиције „Зборник за српску етнографију и историју“, као 5. књига.  У питању је прва књига на српском језику која се бави проблематиком генетичке генеалогије. Господин Максимовић и сам потиче из породице која слави св. апостола Тому. Родом је из Мале Моштанице код Београда, а данас са својом фамилијом живи у Француској.

Господин Драгиша Максимовић је и до сада узимао учешће у већем броју пројеката везаних за српску културу у Француској, као и у матичној земљи. Истицао се у истраживањима на пољима етнографије и генетичке генеалогије, као и у донирању истраживања ове врсте. Посебну пажњу је посветио пројектима, везаним за порекло српских родова који славе крсну славу св. апостола Тому.

Године 2008. господин Драгиша Максимовић примљен је у Почасни савет Удружења грађана „Српски деспот“ због заслуга, како за то удружење, тако и за српску културу и науку уопште.

Један је од главних покровитеља монографије „Из прошлости сентандрејских породица“. Наведена монографија је 2009. године публикована у Београду, као 3. књига у едицији „Зборник за српску етнографију и историју“. За ову књигу је додељена награда „Миле Недељковић“, пошто је оцењена као најбоља монографија из области фолклористике у 2010. години.

Господин Максимовић у својству коаутора и главног покровитеља, припрема етнографско – историјску монографију о насељу Мала Моштаница код Београда. Планирано је, да та монографија такође буде публикована у оквиру едиције „Зборник за српску етнографију и историју“.

Несумњиво су од посебног значаја за српску науку и културу, идеје и иницијативе господина Максимовића, о генетичко – генеаолошком истраживању српских породица. Истраживања ове врсте до сада нису вршена у српском народу. У оквиру наведених проучавања, основана је и прва српска интернет презентација посвећена генетичкој генеалогији, „Српска ДНК“. Господин Максимовић је утемељивач и главни покровитељ ове интернет презентације.